Sudeći po retorici kolovođa savremenog napada na jadne ostatke evropskog sistema vaspitanja i obrazovanja, njihova glavna meta je tobože najveće zlo, zvano autoritarizam. Poznavanje latinskog izvornika omogućava nam da prozremo šta zapravo cilja neprijatelj. Reč i pojam auctoritas potiču od augere što označava moć stvaranja, oplodnje i širenja bogatstva duhovne i materijalne prirode. Autoritet čovek stiče kao auctor verodostojnih bogatstava, dokazanim moćima za takva autorstva. U klasičnom Rimu, kako svedoči ustanova senata, reč auctoritas je označavala onaj značajni višak vrlina i vrednosti u određenim ljudima, koji ih je izdizao nad svim ostalima te činio dostojnim uloge senatora. Slobodni smo zaključiti da napadi na autoritarizam ciljaju slomiti stvaralačke moći izdignutog čoveka te sve ustanove uzdizanja od porodice do države.
Ispod autoritarizam ispisao je diskriminacija, konzervatizam, tradicija i reakcija.
Kada sagledamo najozloglašenije reči u psovačkom rečniku naših neprijatelja, možemo opaziti da u tom ludilu ima nekog sistema. Po pravilu, bez izuzetaka bivaju korišćene za psovanje, žigosanje ili demonizaciju upravo one reči koje u svom latinskom izvorniku označavaju bitne pozitivne moći ili vrline slobodne ličnosti... Tako bivamo pozvani da se lišimo svih predrasuda. U pitanju je reč koja potiče od latinskog prejudicium, što zapravo označava misao o predmetu opažanja koja je stečena prethodnim iskustvima. Dakle u pitanju je volja ništenja ljudskog iskustva, kako bi se odstranio svaki otpor nametanim mišljenjima.
Uzeo je ubrus i očistio ruke od praha krede, zamišljeno zagledan u neku tačku iz koje je brzo izronio s novom poukom:
Ta semantička veleprevara toliko je uzela maha da reč diskriminacija ogromnoj većini ljudi danas izaziva samo negativne pomisli, kao oznaka izopačenog i moralno bolesnog odnosa prema drugim rasama. Latinski nas podučava da diskriminirati znači samo razlikovati. Podrazumeva se, među časnim ljudima, da diskriminisanje, odnosno razlikovanje, počiva na pozitivnim, soznajno i etički ispravnim načelima. Ozloglašavanjem reči diskriminacija neprijatelj cilja da zatomi ili bar zastraši svaku moć razlikovanja. poput one što je neophodna radi opredeljenja za istinu protiv laži, za dobro protiv zla, za izbor lepog umesto ružnog...
Uzdigao je obe šake, kao da njima drži, pred grudima neki nevidljivi predmet:
Reč konzervatizam u svom latinskom izvorniku označava svake hvale dostojan trud očuvanja vidljivih i nevidljivih, materijalnih i duhovnih vrednosti. Po sebi se razume da je tu reč samo o vrednostima jer niko čestit nije toliko lud da trud ulaže u očuvanje poroka i bezvređa. Korišćenje kovanice konzervatizam za potrebe žigosanja svakog otpora sili što smera da sve vrlo vredno uništi, cilja zapravo da proskribuje jedan od temeljnih pozitivnih poriva ljudskog bića, otkrivajući nam duboko antihumani naum neprijatelja evropske kulture i civilizacije.
Uzeo je ponovo kredu da bi podvukao reč tradicija:
U latinskom izvorniku reč traditio znači doslovno prenos. U pitanju je prenos nasleđa dobrih običaja i značajnih iskustava, ideja i saznanja, kroz prostor i nadasve kroz vreme, s kolena na koleno. I tu se podrazumeva volja prenošenja onog što zaslužuje takav trud. Niko nije toliko blesav da svesno prenosi pokoljenjima nešto što ne zaslužuje da čini deo trezora tradicije. Isključivo negativno značenje reči tradicionalizam i tradicionalisti u leksici zapadnog ciklusa osvedočava volju zatomljenja svake pozitivne tradicije i lišavanja ljudi te zajednice najboljeg nasleđa.
Dragoš Kalajić - Poslednji Evropljani
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар