Kako je zamalo nestao covek? #1

Negde krajem dvadesetog i pocetkom dvadeset prvog veka, coveka su zamenile zivotinje i masine. usled prestanka zelje za repordukcijom. Hronicari tog vremena nisu ostavili zapise o uzrocima ovakvog pada homo sapiensa. Postoji osnovana sumnja da je proces usko povezan sa necim sto su nazivali "emancipacija", tajnim projektom vlade Okeanije i korporacija Disney, Marlboro i Camel. Proces je poceo emancipacijom zenskog roda, stvaranjem uverenja da ce trovanjem nikotinom ostvariti svoja "prava" i "slobode". Sledeci koraci bili su legalizacija marihuane, abortusa, odevanja muskarca u odevne predmete boje <<252>>, homoseksualizma, okultizma... Nakon toga, lansiranjem projekata youtube i facebook, svest ljudi preplavljena je slatkim ljubimcima svih boja i vrsta. Uskoro, instinkt stvaranja potomstva zamenio je instinkt uzgoja kucnog ljubimca, a vrlo brzo legalizacijom brakova sa kucnim ljubimcima, koncept braka, zajednice i veze dva coveka u potpunosti je nestao.

Da nije postojalo nekoliko ostrva koja su nuklearnim naoruzanjem, tiranijom, religioznom zatucanosnu cuvala svoj suverenitet homo sapiens bi u potpunosti nestao sa lica zemlje.

21.12.2121 over and out

David/Walter i smrt

Šta radi čovek kad se suoči sa strašnom istinom da ima rak? Sa neminovnim krajem?

Daću vam dva primera. Jedan je kultna italijanska serija Hobotnica, drugi je američka serija Breaking Bad. Odgovori koje daju govore o dva suštinski različita pogleda na pitanje smrti, na pitanje istinske vrednosti.

Душа

Душа

Некада давно огањ и град
венчали су се и родили
пустињу

Пустињски ветар око
дрвета познања добра и зла
свира плач и шкргут зуба

Душа је моја дете
испружених руку ка небу
на острву усред огњеног језера

Од сумпора и Хада
не види га онај ко не зна
да гледа очима детета

Потрага за изгубљеном искром

Коначно слобода, коначно мир. Топлина дома, празник, поноћ прошла. Сада коначно могу да урадим све оно о чему сам сањао протеклих месеци. Проклети посао, толико ме угушио да нисам стигао ништа за своју душу да напишем, да нацртам. Сада коначно могу да реализујем све те идеје...

Идеје?

Које идеје?

Гледам у папир ево већ сат, покушавам да се сетим макар једне идеје. Само чујем зујање у ушима. Можда бих требало да одем код доктора, није баш нормално да толико зуји, зар не?

Невероватно! У свом том лудилу и стресу, док сам завршавао пројекат идеје су ме саме нападале, а сада мук! Празнина!

Ковање мача. Под ударцима чекића у ужарену руду стотине, хиљаде искри лети на све стране. Битно је само да постоји та ужарена руда, тај мач на ком тако дуго и стрпљиво ради ковач. Докле год удара у њега, дотле ће се рађати нове и нове искре. Неке искре се угасе одмах, неке живе мало дуже. Тако је са идејама.

Идеје су као жене. Кад волиш једну, онда те са свих страна нападају. Кад изгубиш ту једну, онда ни нападачицама ниси занимљив.

Сасвим случајно, момента док пишем овај ред сетио сам се описа демонског света код неког од Светих Отаца. Демони човека нападају кроз разне помисли, али нарочито интензивно онда када човек крене путем молитве и поста.

Његош рече:

Нека буде борба непрестана

нека буде што бити не може

Ратно стање духа, ваљда би то тако могло да се назове.

Али џаба, и даље не могу да се сетим. Будала памти, а паметан пише...

Хазарски речник - Апокалипто

Из дела "Казивање о Адаму, брату Христовом"

Од два света - невидљивог, духовног који је створио Бог и видљивог, материјалног, које је саздао неправедни иконом ђаво, само је дакле Адам чедо оба творца и оба света. У његово тело сотона је тада затворио два пала анђела и у њима се јавила таква похота, да до краја света неће моћи да се засите и смире.

Ширина размишљања

Људи увек дејствују не на основу познања стварности, него по ширини размишљања. У том смислу, велики људи су само појединци. Основну масу чине обични, једноставни људи. Као деца, они страшно преживљавају када туђинац отме њихову играчку, али при том, оком неће трепнути ако тај човек изнесе из њиховог стана све драгоцености. То је зато што се драгоцености налазе изван оквира њиховог прихватања света. Основно благо за већину људи су играчке. Исто као и код дефинисања ширине личности, када човеку опљачкају стан, он ће то доживети као велику несрећу, али ако опљачкају његову земљу, он неће ни пажњу обратити. То је зато што се такав проблем налази ван тачке његовог гледишта.

Како се мери ширина ваших осећања, размишљања, дејстава? Сопственом ширином? Ширином породице? Родбине? Домовине? Човечанства? Одговор на то питање јесте показатељ ваше ширине. Ако се сва ваша усмерења своде на куповину нових "играчака", и само због тога вам је потребан новац, пракитчно испада да сте дете у песку. Сва деца желе да праве куле од песка. Једни су их направили, други маштају о томе, али у оба случаја, стваралачка тежња не досеже даље од прављења куле. Са узрастом, дечји песак у парку се мења, одраста. Улогу куле и лопатице почињу да играју виле и "Ролс Ројс". Квалитет ковица се мења, али суштина остаје иста - песак.

За одраслог човека са дечијим размишљањима својствено је да се брине само о себи. Зато, ако је он узраста 50 година и има образовање, иметак од 100 милиона и мисли само о себи, у суштини - он је дете. Ако мисли и о својој породици он је мало зрелији. Ако мисли о својим рођацима, он је скоро велики. Било како, његов узраст не досеже до жељене ширине.

Пројекат Русија, књига прва

Нада

Осуђеник на смрт

тихо у леденој ноћи јеца,

кроз прозор гледа језеро

што поглед прождире

Са свећом у руци лута

ходницима прошлости,

тражи нит сребрну

и мач пламени

Стоји голорук и сед

испод точка времена који

тихо над водама дроби

све планове људске

Звезде над његовим селом

и рука девојачка већ су

само реч пред сан, без

облика и трајања

Зрак сунца на челу

већ јавља дан суда,

омчом заборава везује

реч неизречену