Душа
Некада давно огањ и град
венчали су се и родили
пустињу
Пустињски ветар око
дрвета познања добра и зла
свира плач и шкргут зуба
Душа је моја дете
испружених руку ка небу
на острву усред огњеног језера
Од сумпора и Хада
не види га онај ко не зна
да гледа очима детета
Нема коментара:
Постави коментар